Detalji

Datum kreiranja: 23 oktobar 2017

     BLIC - M.S.

     Policija je rasvetlila pljačku „Pošte" u ulici Gerija Karolja u Novom Sadu koja se dogodila 17. oktobra i uhapsila dvojicu osumnjičenih za razbojništvo.

     Za pljačku se sumnjiče D.Č. (27) i D.L. (36), obojica iz Šapca. D.Č. se tereti da je uz pretnju pištoljem uzeo novac od radnice „Pošte" i pobegao automobilom koji je vozio D.L.

     Njih dvojica uhapšeni su dva dana nakon plačke, a kriminalistička policija sumnja da je D.Č. počinio još tri razbojništa u objektima „Pošte" u Beogradu i Šapcu. Kako saznajemo, sumnja se da je D.Č. opljačkao dva objekta pošte u beogradskom naselju Čukarica u martu i oktobru ove godine, a osumnjičen je za još jednu pljačku „Pošte" koja se dogodila u okolini Šapca.

     Obojici je određeno zadržavanje do 48 sati, a nakon saslušanja određen im je pritvor do 30 dana.

Detalji

Datum kreiranja: 21 oktobar 2017

     Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je danas da je policajka koja je pretučena u Novom Sadu teško povređena i da je operisana.

     "U prvom kontaktu sa izgrednikom kojeg su prijavili građani, on je nasrnuo na nju i teško je povredio. Napadač je uhapšen i u svojoj izjavi je rekao da je želeo da udari policijskog službenika, a pošto nije smeo muškaraca, onda je udario ženu", rekao je Rebić za RTS.

     On napominje da je broj napada na policijske službenike smanjen u odnosu na 2015. godinu kada ih je bilo 1.580, ali da je i dalje neprihvatljiv.

Detalji

Datum kreiranja: 15 oktobar 2017

     Blic - Milena Rodić

     Beograđani u pojedinim delovima grada ni krivi ni dužni ne mogu da dobiju slobodno taksi vozilo, pošto mnogi taksisti, zabrinuti za sopstvenu bezbednost, u te krajeve prestonice ne žele da voze!

     Čitav spisak brojeva telefona i ulica na koje ne odgovaraju nalaze se na crnoj listi beogradskih taksista.

     - Izbegavamo Ulicu Slobodana - Lale Berberskog, granicu Konjarnika i Malog Mokrog Luga. Događalo se da su taksisti vozili pijane, drogirane, koji neće da plate, napadnu ih, izvade pištolj... Pozovu u nekoj ulici na kućni broj 14 i istrče sa broja šest. Sreća je samo što nikad nije bilo nekog većeg napada u kojem je neko ozbiljno povređen. Kritični su Karaburma, Mali Mokri Lug, Medaković. Pozove odatle i neko normalan, pa ne dobije vozilo. Problematičnih stotinak brojeva telefona je na crnoj listi - priča za "Blic" jedan taksista koji se više od deceniju bavi tim zanimanjem.

     Njegov mlađi kolega objasnio nam je da je i poziv iz Rakovice za taksiste - neisplativ.

     - Iz Rakovice možete da čekate do sutra taksi. Prvi razlog je da se više isplati u centru sačekati stranku za kraću destinaciju. Drugi je da je postalo uobičajeno da nam kriminalci kažu da skrenemo u neku uličicu i napadnu nas. Ja sam, inače, odlučio da im po cenu života ne dam ono što sam mukom zaradio - tvrdi mlađi taksista.

     Prema iskustvima vozača, najčešći su napadi kada se u vozilu nalaze dve mušterije, od kojih jedna sedne na suvozačevo mesto, a druga iza taksiste. Pojasom vezanog vozača sateraju u ćošak uz pretnju oružjem sa dve strane, gde on nema mnogo opcija da se odbrani. Često je jedan od napadača i - devojka.

     - Nekada smo mogli da registrovano oružje nosimo sa sobom, a ono sada može samo da nam stoji kod kuće, imali smo svi ugrađene GPS uređaje i panik tastere, a danas u mnogim udruženjima to nije slučaj. Posebno mi teško pada nesolidarnost koja se javila među kolegama u različitim firmama. Nekada je važilo pravilo da kada se desi napad, svi u sekundi reagujemo, čim je nešto krupnije, svi prekidaju rad. Danas vlada nezdrava konkurencija, mnogi ako te i vide na ulici, produžiće vožnju - objašnjava nam iskusni taksista.

     Ipak, dodaje, u okviru firme drže se zajedno.

     - Pomažemo se međusobno i rešavamo sami, ali nismo izgubili poverenje u policiju. Imamo i radio-stanicu, zbog koje su se možda napadi proredili, brzo se javi, još brže stiže pomoć - objašnjava on.

     - Broj razbojništava na teritoriji Beograda u kojima su oštećeni taksisti ove godine je znatno smanjen. U 2017. godini su do sada počinjena tri krivična dela, lane devet, a u 2015. godini šest. Počinioci uglavnom po završetku vožnje uz upotrebu fizičke sile od taksista otimaju novac i mobilne telefone. Ili odbiju da plate vožnju - navode iz MUP-a Srbije.

Detalji

Datum kreiranja: 14 oktobar 2017

     TANJUG 

     U kasarni "Aerodrom" u Nišu danas je obeležen Dan vojnih padobranaca, pripadnika i veterana 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade.

     Svečanost je zapocela minutom ćutanja za sve nastradale padobrance, dok su na kraju svečanosti položeni venci na spomen obeležja.

     Tom prilikom, najistaknutijim padobrancima i veteranima dodeljena su priznanja i nagrade, a velikom broj vojnika dodeljeno je i zvanje padobranca, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

     Gostima je omogućeno da vide deo naoružanja i opreme koje koristi 63. padobranski bataljon, a više padobranaca je izvelo demonstracione skokove sa zastavama Republike Srbije, Vojske Srbije i 63. padobranskog bataljona.

     Svečanosti u kasarni "Aerodrom" prisustvovali su načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba Vojske Srbije brigadni general Ilija Todorov, komandant Specijalne brigade brigadni general Zoran Veličković, zamenik komandanta Komande za obuku brigadni general Jelesije Radivojević, komandanti jedinica razmeštenih u garnizonu Niš, komandanti i penzionisani pripadnici 63. padobranskog bataljona i 63. padobranske brigade, kao i predstavnici lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Srpske pravoslavne crkve i Udruženja veterana, letača i padobranaca iz Niša i Novog Sada.

     Dan padobranaca se obeležava u znak sećanja na dan kada je 1944. godine u savezničkom kampu za obuku komandosa kod Barija u Italiji od boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije formiran prvi padobranski bataljon u novoj Jugoslaviji, podseća se u saopštenju.

Detalji

Datum kreiranja: 09 oktobar 2017

     BLIC - Ivana Mastilović Jasnić | 17. 09. 2017

     Eskort sa određenom (štićenom) ličnošću što je pre moguće odlazi s lica mesta, ne zadržava se ukoliko dođe do bilo kakvog incidenta.

     Ako je potrebno pucati na napadača, za to postoji poseban tim koji prihvata napad na sebe, pružajući time podršku ljudima u neposrednom obezbeđenju.

     Jedan od pripadnika specijalne jedinice "Kobre" koji nije želeo da otkrije identitet, za "Blic" je pokušao da dočara kako izgleda štititi "najčuvanije" osobe, s kakvim se rizicima i opasnostina susreću, kako izgledaju obuka i priprema "najspremnijih" i kakav je to stepen spremnosti koji mora da zadovolji svaki od njih da bi ostao deo jedinice.

     Izvlačenje određene ličnosti, objašnjava, uvek je prioritet, tek onda u obzir dolazi bilo kakvo delovanje obezbeđenja. Tako je bilo i prilikom nedavnog incidenta kada je "bentli" pokušao da preseče kolonu u kojoj se nalazio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

     Koliko će neko od zvaničnika ili ugroženih ličnosti imati automobila i "kobri" u pratnji, zavisi od procene ugroženosti koja se za svakoga ponaosob određuje.

     - Za svaku određenu ličnost se radi procena ugroženosti i u zavisnosti od toga određuje se broj vozila, ljudi, način rada. Najviši zvaničnici imaju najčešće tri automobila u eskortu. Na nešto većoj udaljenosti nalazi se "cat team" ("counter asault team") koji služi za kontranapad - navodi naš sagovornik.

     - Šta god da iskrsne, eskort se što je moguće pre izvlači. Iza njega vrlo brzo stiže "cat team", koji prihvata borbu i eliminiše napadača. U tom automobilu nalaze se najobučeniji pripadnici za protivterorističku borbu, naoružani najboljim mogućim naoružanjem - priča naš izvor.

     Na pitanje šta se događa u situaciji kada je eskort blokiran, naš sagovornik kaže da su to retki slučajevi.

     - Nisu to obični vozači. To su specijalno obučeni pripadnici jedinice, koji su uspešno savladali kurseve brze i eskortne vožnje.

     Na pitanje da li to znači da ne postoji mogućnost da vozilo bude opkoljeno, odgovara: "Uvek postoji, ali postoje i procedure za reagovanje u takvim situacijama".

     Prilikom incidenta na kružnom toku na Topčiderskoj zvezdi, kada je "bentli" u vlasništvu bivšeg fudbalera Ivice Dragutinovića pokušao da preseče eskort predsednika, nije bilo potrebe za potezanjem oružja budući da nije bilo neposredne ugroženosti. Eskort se udaljio, dok su "kobre" iz "cat teama" ostale da legitimišu prestupnike. U medijima su se nakon toga pojavile izjave stručnjaka za bezbednost u kojima se kaže da je obezbeđenje pogrešilo i da je trebalo da puca.

     - Ne sumnjajte nikad u procenu "kobri". Pravilima je definisano kada se može upotrebiti vatreno oružije, a na Topčiderskoj zvezdi nije bilo potrebe za tim - kaže naš sagovornik.

     Bezbednost visokih državnih funkcionera podrazumeva tri zaštitna prstena.

     - Prvi prsten je neposredna zaštita određene ličnosti, drugi deo čine snajperski parovi i dubinsko obezbeđenje, a treći deo je kontraobaveštajna zaštita, čiji je zadatak da nakon prikupljenih bezbednosno interesantnih informacija izvrše analizu i ustanove ima li naznaka o eventualnoj ugroženosti određene ličnosti. Najviši državni zvaničnici u svakom trenutku imaju ta tri zaštitna prstena - navodi "kobra".

     Da bi neko došao u jedinicu "Kobre", mora da ispuni određene kriterijume.

     - Svi pripadnici jedinice podvrgavaju se zahtevnim psihotestovima, podležu specijalističkim zdravstvenim pregledima, vrši se bezbednosna provera, nakon čega prolaze kroz period selekcije. Kada postanu pripadnici jedinice u svakom momentu može biti proverena njihova fizička spremnost, gde su norme koje treba da ispune vrlo rigorozne.

     - U svakom trenutku svaka "kobra" može da uradi 70 sklekova, 80 trbušnjaka i da trči 3.200 metara za 13 minuta. Pored toga, imamo plivanje na 100 metara i obavezno ronjenje 15 metara - navodi isti sagovornik.

     Treninzi su, kaže, svakodnevni. Na Vojnoj akademiji imaju sve uslove za to, ali nije neophodno da tu vežbaju. Takođe, svakodnevno se taktički i vatreno osposobljavaju u vidu uvežbavanja reagovanja u različitim situacijama i raznovrsnim gađanjima. Pripadnike "Kobri" čine najobučenija i najiskusnija profesionalna vojna lica koja postoje u Vojsci Srbije, nema civila, niti je to moguće.

     Ne čuvaju estradu

     "Kobre" se bave protivterorističkom borbom i obezbeđenjem određenih ličnosti. Svi pripadnici ove jedinice prilikom selekcije prolaze protivterorističku obuku, kao i ostale oblike individualnog usavršavanja, padobranstvo, ronjenje, veranje, borenje... Po naređenju se mogu angažovati za neposrednu pratnju gde čuvaju određene ličnosti. Treba razlikovati pojam određene ličnosti i štićene ličnosti.

     - Oni koje mi čuvamo su određene ličnosti, takva lica čuvaju se na osnovu zakona i podzakonskih akata. Sva ostala lica koja imaju obezbeđenje su štićene ličnosti i mi sa njima nemamo veze. Njih ne čuvaju policija, vojska, VBA ili BIA, već privatne agencije za obezbeđenje.

     Koga su čuvale „Kobre"?

     „Kobre" sledeće godine obeležavaju 40 godina od osnivanja i najstarija je jedinica koja se bavi ovim poslom u zemlji. Danas su bataljon koji broji više stotina pripadnika. Ova jedinica obezbeđivala je gotovo sve značajne ličnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji i danas u Srbiji - sve načelnike Generalštaba, ministre odbrane, pojedine predsednike... „Kobre" ne odlučuju koga će čuvati, oni svoj posao obavljaju u skladu sa zakonom, maksimalno profesionalno i posvećeno.

     Srebrenica - slučaj visokog rizika

     Napad na tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića u Srebrenici, po rečima našeg sagovornika, jedan je od težih slučajeva koji su imali.

     - Najbitnije od svega jeste da je predsednik ostao nepovređen i da je u najkraćem roku bezbedno evakuisan na sigurno, a to znači da smo mi dobro uradili svoj posao. Analize "stručnjaka za bezbednost" ne utiču na naš dalji rad. Inače, taj incident se svrstava u veoma rizične - kaže "kobra" i ističe da dolazi do incidentnih situacija, za koje javnost i ne sazna.

     Na primer, naši ljudi često iz radoznalosti žele da se približe eskortu, da vide šta se tu dešava i slično. Vi ne možete da znate da li je u pitanju samo radoznalost ili je neko potencijalni napadač - ističe naš izvor.

Detalji

Datum kreiranja: 01 oktobar 2017

     Veliki test 2017. je zavrsen i dobili smo rezultate.

     Za resavanje Velikog testa bilo je prijavljeno 59 takmicara i program e- learninga je zabelezio 14 zavrsenih testova koji su predati na ocenjivanje.

     Imamo cast da Vam predstavimo prva tri najbolja resavaca Velikog testa 2017.:

     Prvo mesto je osvojio:    Terzić Željko iz Koceljeva

     Drugo mesto je osvojio:  Zavišić Gvozden iz Požarevca

     Treće mesto je osvojio:   Petković Nemanja iz Beograda

     Najboljima prve edicije Velikog testa iskrene cestitke a ostalim ucesnicima zelimo bolji rezultat sledeci put.

     (U pripremi je intervju sa pobednicima Velikog testa 2017.)

     U prvom kontaktu sa najboljim resavacima dobili smo podrsku za inicijativu pokretanja on line takmicenja i zadovoljni smo jer delimo isto misljenje o potrebi postojanja jednog ovakvog testa koji je ujedno i provera znanja ucesnika.

     Ocekivali smo veci broj takmicara ali... Sa zaljenjem mozemo zakljuciti da su izostali i oni koji redovno resavaju testove od 25 i 40 pitanja. Sta je u pitanju to samo oni znaju. Takodje smo svesni da su razlozi i to sto nas test nije oficijelan, da je rec o pionirskom projektu ali i da je maloj izlaznosti doprinelo i to sto nemamo podrsku pravnih lica iz oblasti privatnog obezbedjenja, mozda sledeci put.

     Zadovoljni smo jer smo pokrenuli jedan novi projekat koji je prihvacen od nasih posetilaca i uspesno ga doveli do kraja. Sa tehnicke strane nije bilo problema sto ukazuje da je nasa e-learning platforma dobro izabrana i polozila je svoj prvi veliki ispit.

     Zahvaljujemo se ucesnicima Velikog testa 2017. na entuzijazmu i zelji da se granica progresa oblasti privatnog obezbedjenja pomeri dalje. 

     Do vidjenja do Velikog testa 2018.

Detalji

Datum kreiranja: 28 septembar 2017

     Blic - B. Janačković

     Za sada nepoznati lopovi obili su poštu u Jugbogdanovcu u opštini Merošina iz koje su odneli sef sa novcem i devizama ukupne vrednosti skoro 800.000 dinara, saznaje "Blic".

     Krađa se desila 26.septembra u toku noći tako što su lopovi ušli u prostorije pošte razvalivši vrata pod okriljem mraka. Pretpostavlja se da se radi o najmanje dvojici ili grupi lopova jer su iz prostorije pošte bukvalno odnelii sef u kojem su se nalazile pare. Prema nezvaničnim informacijama, u sefu se nalazilo oko 700.000 dinara i 700 evra.

     Kako saznajemo, uviđaj na mestu krađe obavili su policijaci policijske stanice Merošina po nalogu tužilaštva u Prokuplju, koje je nadležno za to područje.

     Protiv nepoznatih izvršilaca biće podneta krivična prijava zbog teške krađe.

Detalji

Datum kreiranja: 26 septembar 2017

     Blic - Jovana Todorov

     Prosečan Beograđanin se svakodnevno, od trenutka kada izađe iz stana do povratka kući, nađe pred objektivima desetina kamera, a da često to i ne zna.

     Dok jedni kažu da se uz video-nadzor osećaju bezbednije, drugi se pitaju ko ih sve posmatra i koliko im je time narušena privatnost, ukazujući i na moguće zloupotrebe.

     Koliko kamera različitih vrsta i svrha pokriva Beograd niko ne može tačno da kaže. Procenjuje se da ih na javnim mestima ima najmanje 100.000, a neke procene idu i do nekoliko stotina hiljada. Pod video-nadzorom je više od 200 škola u gradu, postavljene su oko desetina vrtića i igrališta, na saobraćajnicama, u gradskom prevozu, na Kalemegdanu, Tašmajdanu, šetalištima, sportskim terenima...

     Beograđani su, praktično, neprekidno pod kamerama. Kada izađu iz stana, snimaju ih kamere u liftu ili pred ulazom zgrade, u saobraćaju, u vozilima GSP, mnoge i na poslu, pred bankomatima i u menjačnicama, u tržnim centrima, kafićima i klubovima.

     Kamere u školama, na aerodromu ili banci i pošti bez sumnje služe za povećanje bezbednosti. Ali se Beograđani s pravom pitaju šta se dešava kada nalete na kamere u toaletu, kao što je to bio slučaj na Beogradskoj autobuskoj stanici, ili ko može da zloupotrebi snimak kako napuštaju stan koji vide i sve komšije, a još više zabrinjava to što se neki od snimaka sa javnih mesta prenose uživo preko interneta i pristup njima imaju svi na jedan klik. Osim toga, dešavalo se i da oni i "procure" na društvene mreže.

     Sve to ostavlja otvorenim pitanje gde je granica bezbednosti, a gde počinje život nalik onom u filmu "Trumanov šou" ili Orvelovoj "1984" sa "Velikim bratom" koji sve posmatra.

     Zakonski je regulisano samo korišćenje kamera koje je postavio MUP, prevashodno onih za praćenje saobraćaja ili onih u školama koje nadzire školski policajac.

     Postavljanje video-nadzora u stambenim zgradama kod nas nije precizno regulisano zakonom. Kamere se, uprkos tome, postavljaju, osim na interfone, i u liftove i holove. Snimak može da se prati na TV ekranima u celoj zgradi.

     I vozila javnog gradskog prevoza su pod video-nadzorom. Kamere su ugrađene i u najstarije tipove tramvaja i autobusa, a ima ih i do pet u jednom vozilu. One takođe imaju sigurnosnu ulogu. Mnogi ne znaju i da taksisti u svojoj režiji postavljaju kamere u vozila.

     - Imao sam mnogo negativnih iskustava sa strankama, a kamera deluje zastrašujuće, pa se ređe dešavaju problemi. Ova moja ima memoriju za samo četiri sata, pa u toku vožnje menjam kartice. Snimke čuvam do narednog dana – objašnjava S. M., beogradski taksista.

     Kamere u učionicama ili na radnom mestu pravdaju se bezbednosnom namenom. Međutim, one kod zaposlenih stvaraju pritisak i osećaj nepoverenja, upozoravaju psiholozi. Privatnost, pokazuje praksa, više nigde nije zagarantovana, jer su pod video-nadzorom i mnoge kafane, restorani, kafići, klubovi... Kamere na ovakvim mestima neretko imaju i opciju za snimanje zvuka.

     - U jednoj burgerdžinici su mi momci za stolom pored ukrali telefon. Narednog dana sam, nakon prijave policiji, odlučila da svratim da vidim da li nekim slučajem i oni imaju video-nadzor. Ispostavilo se da i to malo, neugledno mesto ima kamere, crno-bele, ali ih ima – iznenađena je Beograđanka Nina Marković.

     Kamera koja snima dok na bankomatu podižete novac ili proveravate stanje na računu, napravljena je takođe iz sigurnosnih razloga. Nije neprimetna, s obzirom na to da je u visini lica. Ali, bilo je slučajeva da su prevaranti postavljali "duple kamere" koje su "krale" šifre za račune. Neke banke su reagovale i na tastaturu stavile pokrivače, a ako banka to nema, korisnicima se savetuje da obavezno sami prekriju tastaturu dok ukucavaju pin-kod.

     Ima i Beograđana ubeđenih da ni ulaskom u stan ne prestaje nadzor, pokazujući na kamere sa laptopova, čak i kada su isključene. Takvu bojazan sigurno ne umanjuju stručnjaci objašnjenjima da hakeri lako ubacuju virus pomoću kojeg imaju pristup kameri i mikrofonu sa ličnih računara. Njihov savet je: prelepite kameru neprovidnim flasterom.

     Kazne zbog zloupotreba

    Snimci se, kako navode u firmama koje instaliraju takvu opremu, čuvaju do 30 dana na serverima, ali postoji i mogućnost njihovog arhiviranja. Snimcima bi trebalo da ima pristup samo predsednik Skupštine stanara, a on može da ih ustupi policiji ako je potencijalno snimljeno neko krivično delo. S druge strane, i zloupotreba tih snimaka je krivično delo koje se kažnjava novčano ili zatvorom od jedne do pet godina.

     Iskljucivo licencirane firme

     Svi koji žele da stave kamere na svoje kuće, zgrade, javne i poslovne objekte po Zakonu o privatnom obezbeđenju moraju isključivo da biraju licencirane firme. Ako angažuju preduzeće bez dozvole, zaprećene su novčane kazne i do milion dinara za preduzeća. Kamere može da ugradi bilo ko, a ni njihova cena ih ne čini više nedostupnim. Mogu da se kupe i za manje od 50 evra, a uređaj za snimanje za 120 evra. Dužnost licenciranih firmi je da ima sistem koji će snimke čuvati 30 dana.

Detalji

Datum kreiranja: 22 septembar 2017

     BLIC - Milica Rasic

     Skoro 90 odsto prestoničkih škola ima video-nadzor, dve trećine školskog policajca, a samo trećina je angažovala privatno obezbeđenje.

     Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, ponašanje osnovaca u najvećem broju škola kontroliše se putem kamera. Tako, od ukupno 202 osnovne škole, njih 175 ima video-nadzor, 129 školskog policajca, a 55 privatno obezbeđenje.

     - Mi kao najveća osnovna škola u Srbiji nemamo privatno obezbeđenje, ali je nivo bezbednosti zadovoljavajući. Zahvaljujući opštini, spoljne kamere su umrežene sa policijom, a imamo i unutrašnje. Takođe, tu je i školski policajac koji je zadužen za ceo reon, ali mu je škola ipak glavna okupacija - priča Dragoljub Gačić, direktor OŠ "Nikola Tesla" u Vinči, i dodaje da su deca pod nadzorom i čuvara i tetkica.

     Kako objašnjavaju u Sekretarijatu, nabavka video-opreme za osnovne škole je zadatak opština na čijoj se teritoriji nalaze, dok je za srednje škole u njihovoj nadležnosti.

     - Sve srednje škole u Beogradu će sledeće godine imati video-nadzor jer nam je bezbednost dece u školama najvažnija. U ovom trenutku instalirane kamere ima 81 škola od ukupno 87 srednjih škola. Takođe, 63 srednje škole imaju školskog policajca, dok je njih 37 angažovalo privatno obezbeđenje - ističe sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

     Neke škole osmislile su i drugačije sisteme ne bi li osigurale školu od neželjenih gostiju.

     - Pre šest godina uveli smo elektronsku kontrolu ulaska u zgradu, odnosno kartice za učenike i zaposlene. Oni koji nemaju ove kartice prijavljuju se portiru - priča direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović i dodaje da od tada nije bilo nikakvih incidenata.

Detalji

Datum kreiranja: 28 avgust 2017

     Vecernje Novosti online - V. Crnjanski Spasojević

     ODZIV građana Srbije na poziv MUP da legalizuju oružje do 1. oktobra zasada je, kako saznaju "Novosti", dosta slab. Pretpostavlja se da su razlog godišnji odmori, kao i da će se situacija popraviti tokom septembra.

     Oglas da počinje sedma po redu legalizacija, MUP je objavio 2. juna i pozvao građane da odu do najbliže policijske stanice i predaju ilegalno oružje, za koje nemaju papire, bez obaveze da dokažu njegovo poreklo. Tako neće snositi odgovornost ako su ga nezakonito nabavili.

     Kako podseća Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, do sada je na taj način od 2002. godine naovamo prikupljeno više od 200.000 komada ilegalnog oružja. Međutim, procene su da je u našoj zemlji i dalje mnogo neregistrovanih "cevi". Prema podacima MUP, u Srbiji ima skoro milion komada legalnog oružja i 200.000 - 900.000 ilegalnog. Neke druge procene, pak, kažu da ukupan broj dostiže tri miliona.

     Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje, ocenjuje da su ove brojke predimenzionirane i kaže da je mnogo toga već predato ili oduzeto. Problem je, po njemu, ono oružje za koje građani više nemaju ni volje, ni novca da prikupe potrebne papire ne bi li dobili dozvolu. Uz to, naši državljani su jedini, pored građana RS, koji plaćaju godišnji porez na oružje za ličnu bezbednost, koji premašuje 17.000 dinara.

     - Nekada je bilo registrovanih 1.500 komada oružja za ličnu bezbednost, a sada ih ima samo 800, jer su dažbine prevelike - kaže Ilić.

     Prema najnovijem Zakonu o oružju, pooštreni su kriterijumi za dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja, i predviđena provera zdravstvene sposobnosti vlasnika. On mora da nabavi lekarska i sudska uverenja, završi obuku, prođe test iz rukovanja oružjem, plati takse... Tako za običan domaći "tetejac", koji na tržištu košta dvadesetak evra, mora da plati dažbine i po 200 evra. Mnogi nemaju taj novac, pa oružje završava kao neregistrovano.

     - Građani koji uredno registruju oružje postaju osobe drugog reda. Pošto plate astronomski porez, može da se desi da ih neko lažno prijavi za pretnju ili da prekršajno odgovaraju za kršenje javnog reda i mira, pa da im to isto oružje bude oduzeto. Zato se neki odlučuju da ga ne prijave, a neće ni da ga se odreknu - kaže Ilić.

     Da su naši sugrađani sve manje raspoloženi da predaju oružje bez obzira na to što neće snositi nikakve posledice slaže se i Saša Đorđević:

     - Opadajući trend legalizacije je naročito bio uočljiv prošle godine, kada je predato svega 1.410 komada. Za slab učinak akcije krivi su nedovoljna podsticajna kampanja, loš tajming i nepoverenje građana u institucije u predaju oružja.

     BOMBE PORED KONTEJNERA

     GRAĐANI ne smeju da poseduju automatsko oružje i eksplozivne naprave. Gro toga je doneto sa ratišta i, kako tvrdi Ilić, već stavljeno pod kontrolu, ali ima i onoga što je promaklo. S vremena na vreme policija nalazi sanduke sa bombama u šumi ili pored kontejnera, ali uvek postoji opasnost da se toga dokopa onaj ko ne treba.