Detalji

Datum kreiranja: 06 april 2015

     CEAS - 03/04/2015

     Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda organizovao je 3.4.2015 godine okrugli sto: „Rasteretiti MUP poslova privatnog obezbeđenja“ u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije. Na skupu je predstavljen nacrt CEAS Analize: „Nespojive delatnosti pripadnika MUPa u odnosu na poslove privatnog obezbeđenja“ koja sa važećeg normativnog i aktuelnog praktičnog aspekta sagledava ovaj problem – daje ocenu stanja, zaključke i preporuke.

     Pored CEAS tima, govornici na okruglom stolu bilu su i Zoran Peković, zamenik načelnika Uprave policije, Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, Dejan Milutinović i Dejan Frković iz sindikalne organizacije Žandarmerije, dr. Goran J. Mandić, docent na fakultetu bezbednosti i prof. Željko Nikač sa Kriminalističko policijske akademije. Okruglom stolu su prisustvovali i pomoćnici načelnika Uprave za obezbeđenje određenih lica i objekata - Dragan Grujić i Petar Bogdanović, Puk. Milko Cepera iz uprave Vojne policije, članovi Udruženja za privatno obezbeđenje – predstavnici firmi za privatno obezbeđenje i delatnosti samozaštite u javnim preduzećima, predstavnici civilnog društva, Službe poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, i drugi.

     Okrugli sto je otvorila i vodila direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. U uvodu je istakla potrebu da se o ovoj temi javno razgovara u svrhu postizanja što efikasnijih rezultata u suzbijanju negativnih posedica koje proizilaze iz problema nespojivih delatnosti u praksi. Ukratko je prdstavila projekat – Regulisan privatni sektor bezbednosti – bezbedniji život građana, koji je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, njegove ciljeve i dosadašnje rezultate. Podsetila je da je CEAS skoro, takođe u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje, u okviru navedenog projekta, predstavio nacrt Analize: Obuka i licenciranje u privatnom obezbeđenju. Pozvala je stručnu javnost da daju svoje sugestije i komentare na analizu koju smo predstavili na skupu, i naglasila značaj javno privatne saradnje u oblasti bezbednosti, i neophodnost sveobuhvatne i adekvatne primene Zakona o privatnom obezbeđenju i svih podzakonskih akata i ostale relevantne normative.

      Irina Rizmal, CEAS istraživač – predstavila je nacrt pomenute Analize, a kao najznačajnije istakla je: - da se Analiza se osvrnula na sve organe javne bezbednosti ali da smo u slučaju MUPa uočili najveći potencijalni rizik koji nosi sukob interesa u smislu nespojivih delatnosti njegovih pripadnika. - Istovremeno, postoje jake indicije da aktivni pripadnici policije pružaju usluge privatnog obezbeđenja kao dodatnu delatnost. Ovakva situacija nosi rizike poput: nejasnog lanca komandovanja; korupcije; problema nadzora i utvrđivanja odgovornosti a povlače i brojna pitanja: - Po kom osnovu pripadnici MUPa Srbije vrše dopunski rad kao službenici privatnog obezbeđenja i da li se to klasifikuje kao sukob interesa i nespojiva delatnost u skladu sa postojećim zakonima? - Da li uopšte zvanično i rade za neku firmu za privatno obezbeđenje ili su direktno angažovani od strane naručioca usluga obezbeđenja? Imajući u vidu proces evropskih integracija Srbije, posebno aktivnosti predviđene Akcionim planom za Poglavlje 24, koji predviđa reforme ključnih elemenata Ministarstva unutrašnjih poslova, u smislu racionalizacije sistema i profesionalizacije kadra; prioritete internih reformi samog središta MUPa; kao i mogućnosti za rasterećenje MUPa koje pruža regulisani privatni sektor bezbednosti i uspostavljeni okvir javno-privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti Srbije smatramo da bi trebalo jasno definisati oblasti delovanja javne bezbednosti i privatnog obezbeđenja kako bi se trenutna situacija prevažišla, postojeći rizici koje ona nosi umanjili i ojačale osnove okvira javno-privatne saradnje u oblasti bezbednosti. Rizmal se osvrnula i na važeći pravni okvir koji reguliše nespojive delatnosti i istakla da je on nejasan i suviše uopšten, obzirom da su nespojive delatnosti policijskog službenika definisane važećim zakonima svedene na zabranu upravljanja privrednim društvima, a ocena nespojivosti ostavljena je nadređenom starešini u postupku izdavanja dozvole za obavljanje dopunskog rada koji policijski službenik podnese. Iako je jasno da je posao policijskog službenika i izvršioca privatnog obezbeđenja nespojiv – jer, kako to i nacrt novog zakona o policiji (malo jasnije nego predhodni) definiše – svaka srodna delatnost nespojiva je sa policijskom – jasno je da je, obzirom na lošu praksu, to neophodno jasno definisati – bilo u samom Zakonu bilo Pravilnikom koji to pitanje bliže uređuje. Shodno tome, CEAS se u nacrtu Analize osvrnuo i na Pravilnik o vrstama usluga čijim pružanjem MUP može da ostvaruje dopunska sredstva, i postavio pitanje sukoba interesa i u ovom slučaju – obzirom da je Pravilnikom propisano da MUP kao dodatnu delatnost može obavljati one poslove koji su kao poslovi privatnog obezbeđenja definisani u Zakonu o privatnom obezbeđenju. Može li se princip nespojivih delatnosti policijskog službenika shodno primeniti i kad je reč o sukobu interesa MUPa kao institucije.

     Zoran Peković, zamenik načelnika Uprave policije složio se da je delatnost policijskog službenika nespojiva sa poslom izvršioca privatnog obezbeđenja, i istakao da se sektor Unutrašnje kontrole bavi tim pitanjem, ali da je istovremeno vrlo teško u praksi otkriti takav prekršaj. Naveo je i da postoje kontrole od strane sektora unutrašnje kontrole – koje se obavljaju po noćnim klubovima, ili mestima za koje se sumnja da ih obezbeđuju policijski službenici van radnog vremena. Takođe je istakao da, i kada se tako nešto otkrije i dokaže – prekršiovi prođu kroz disciplinski postupak i budu kažnjeni u skladu sa opštim aktima, ali istakao je da su takvi primeri retki. Istakao je da je formirana radna grupa pri kabinetu Ministra unutrašnjih poslova za izradu Pravilnika o nespojivim delatnostima.

     Dejan Milutinović, predsednik sindikalne organizacije Žandarmerije (SOŽ) rekao je da se slaže da MUP treba rasteretiti pojedinih poslova i poveriti ih privatnom obezbeđenju, kao što su pozorna i patrolna delatnost obzirom da je činjenica da se ti poslovi obavljaju sa smanjenim kapacitetom. Međutim, kako je istakao, policija je jedina obučena i nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala, a kako se zna da je on najprisutniji upravo po noćnim klubovima i objektima slične namene – ograničavanje policijskog službenika da vrši dodatnu delatnost kao privatno obezbeđenje, po njegovim rečima krajnje je kontraproduktivna. Kao prednost policije u obavljanju navedenih poslova istakao je mogućnost represivnog delovanja, kao i uvezanu reakciju sa kolegama iz dežurno operativnog centra MUPa, tačnije – ekipama za intervencije i podršku kolega na tom reonu. Kao tri bitna preduslova za uređivanje ovog pitanja istakao je: sprovođenje oštre operativne kontrole rezultata privatno angažovanih policajaca na poslovima obezbeđenja noćnih klubova; drakonske kazne za korumpirane policajce i davanje saglasnosti policijskom službeniku za obavljanje ove dopunske delatnosti od strane nadležnog sterešine. U prilog ovoj tezi, Milutinović je istakao probleme sa kojima se suočava komunalna policija upravo iz razloga neiskustva i neadekvatne obuke. Osvrćući se na važeći Zakon o policiji ocenio ga je kao „u najmanju ruku smešan“ u pogledu regulisanja nespojivih delatnosti – i još jednom istakao neophodnost da se policijskim službenicima dozvoli da rade u objektima sa „noćnim režimom rada“ iz ranije navedenih razloga.

     Dejan Frković iz SOŽa, naglasio je loš materijalni položaj policije, pored njihove adekvatne obučenosti, kao jedan od osnovnih razloga zbog kojih bi se policijskim službenicima trebalo dozvoliti da privatno obezbeđuju noćne klubove i slične objekte, i istakao da kao pravnik smatra da bi upravo srodne delatnosti trebalo da budu spojive i da je to dobar zakonski osnov za izmenu trenutne zakonske definicije.

     Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, nije se složio sa izlaganjima predstavnika Žandarmerije, i istakao da ne bi trebalo materijalni osnov stavljati iznad pravnog, iako, kako je naglasio stoji činjenica da je materijalni položaj pripadnika policije loš. Osvrnuo se i na pitanje Pravilnika o vrstama usluga čijim pružanjem MUP može da ostvaruje dopunska sredstva- podsetivši da je MUP u vreme kada privatno obezbeđenje nije vršilo transport novca za banke i ostala pravna lica - to sasvim opravdano obavljao, međutim, danas kada je transport novca definisan i uređen Zakonom o privatnom obezbeđenju – nije jasno zašto to MUP i dalje komercijalno obavlja kao vrstu usluge kojom ostvaruje dodatna sredstva. Kao primer je naveo i obezbeđivanje sportskih priredbi, i istakao neophodnost jače i efikasnije javno privatne saradnje u oblasti bezbednosti – radi što efikasnijeg obavljanja delatnosti obezbeđenja. Što se tiče ugleda MUPa naveo je da je MUP taj koji treba da ga štiti, i primetio da ni aktuelni javni incidenti u kojima je učestvovala aktuelna politička scena – nisu adekvatno sprečeni i propraćeni od strane MUPa. Što se tiče nespojivih delatnosti i odgovornosti pojedinih policijskih službenika za obavljanje nespojivih delatnosti, njegova je ocena da nije tačno da unutrašnja kontrola policije nema informacije o takvim prekršajima, već da su nadležni upoznati sa ovim problemom ali iz nekog razloga se o tome ćuti.
Vučinić je podsetio da je privatno obezbeđenje u Strategiji nacionalne bezbednosti navedeno kao treći stub unutrašnje bezbednosti države, i da bi taj osnov trebalo jače razraditi uspostvljanjem efikasnih mehanizama javno privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti.

     Dr. Mandić J. Goran, docent na fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu izneo je stav da privatno obezbeđenje i MUP nikako ne bi trebali gledati sa aspekta sukoba već kao partnere. Kao glavni primer naveo je propuste u zajedničkom obezbeđivanju sportskih priredbi kao i da neretko dolazi do propusta zbog neadekvatno propisane obavezne saradnje policije i privatnog obezbeđenja. Mandić je postavio pitanje ko je „šef“ u ovakvim situacijama, ko je krajnje odgovoran, ko je upoznat sa planom obezbeđenja, ko je radio procenu rizika i kakav je lanac komandovanja. Njegova saznanja i iskustva su da se u ovakvim slučajevima policija neopravdano postavlja iznad pripadnika privatnog obezbeđenja iako nije do kraja upoznata sa procedurama i nema adekvatna bezbednosno proceduralna rešenja za eventualne nepravilnosti i očekivane incidente. Mandić je ocenio da je nelojalna konkurencija između MUPa i privatnog obezbeđenja dozvoljena i pored raspoloživih zakonskih mehanizama da se ona spreči, i pozvao Vladu da hitno donese Uredbu o obavezno obezbeđenim objektima u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, kako bi se najvažnije oblasti delovanja definisale i regulisale uz obavezujuće elemente.

     Profesor Željko Nikač sa Kriminalističko policijske akademije ocenio je da je država ta koja treba da napravi balans između javne i privatne bezbednosti, kao i da je jedan od razloga postojećeg disbalansa nerazumevanje u osnovnim terminima i pojmovima – kada su poslovi privatnog obezbeđenja u pitanju. Kako je naveo - potrebno je naći pravu meru između Ustavom zagarantovanog prava na rad i sprečavanja sukoba interesa u praksi. Nikač je pokazao primerak Pravilnika o nespojivim delatnostima policijskih službenika iz 1992 godine u kome je bilo jasno navedeno šta sve policijski službenik ne sme da obavlja kao dopunsku delatnost – a što se odnosilo na skoro sve poslove osim one povezane sa obrazovanjem i kulturom. Pravilnik je ukinut 2007 godine, i po rečima profesora Nikača trebalo bi ga adaptirati i aktivirati opet – jer nas je upravo njegovo ukidanje dovelo do trenutnog konfuznog stanja. Nakon izlaganja navedenih panelista povela se debata na pomenutu temu, u kojoj je uglavnom dominiralo negodovanje članova Udruženja za privatno obezbeđenje zbog činjenice da je javno privatna saradnja u oblasti bezbednosti na niskom nivou, da se mehanizmi koji su predviđeni zakonima nedovoljno koriste, i sl. Petar Bogdanović iz Uprave za obezbeđenje određenih lica i objekata MUPa Srbije složio se da je policijska i delatnost privatnog obezbeđenja nespojiva ali je takođe zapazio i da se zbog pojedinaca generalizuje ceo MUP i da bi sa tom praksom trebalo stati, jer po njegovim rečima – veći je broj onih policajaca koji svoj posao da obavljaju u skladu sa zakonima – i da bi se to trebalo češće isticati. U debati se ponovo otvorilo pitanje obezbeđivanja sportskih priredbi u toku koje se Zoran Peković iz Uprave policije složio da situacija nije sjajna i da bi trebalo doneti neki Akt koji bi bliže regulisao odnose policije i privatnog obezbeđenja što se tiče samih procedura i odgovornosti – odnosno treba sistemski rešiti njihovu operativnu saradnju. Dragiša Jovanović iz Komisije za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti podsetio je da je zakonom o privatnom obezbeđenju predviđen Stručni savet koji bi bio najadekvatniji mehanizam uspostavljanja efikasne javno privatne saradnje i pozvao nadležne da ubrzaju njegovo aktiviranje.

     Skup je zatvorio Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za PO sa zaključkom da je naravno loše generalizovati kad su prestupi pojedinih policijskih službenika u pitanju, ali je naglasio da je svaki slučaj – iako pojedinačan – bitno odmah javno sankcionisati, jer je, po njegovim rečima bitno dati odgovor na pitanje da li je za tu nepravilnost odgovoran pojedinac ili sistem koji stoji iza njega. Za kraj je istakao i da se bezbednost zemlje mora zasnivati na profesionalizmu – i sa javnog i sa privatnog aspekta, kao i da je Zakon tu da nas oslobodi a ne da nas kažnjava te bi ga u tom smislu trebalo i iskoristiti. Jelena Milić, CEAS direktor rekla je da će se finalne verzije obe CEAS Analize predstaviti na završnoj konferenciji koja je planirana za 27.4. ove godine.

Detalji

Datum kreiranja: 06 april 2015

     Blic - Radmila Bulatović | 06. 04. 2015.

     "Blic" je 27. marta objavio "Osam načina da se poboljša rad komunalaca"

     - Menjamo rad komunalne policije. Biće to tektonski poremećaji. Pod hitno pooštravamo uslove konkursa, a obuka će biti mnogo kvalitetnija, zahtevnija, i jača, kao i psihološka procena - otkriva za "Blic" gradonačelnik Siniša Mali.

     U izdanju od 27. marta "Blic" je dao osam predloga kako da se reši problem sa komunalnom policijom. Gradonačelnik je prethodnih nedelja održao seriju sastanaka sa načelnikom i nadležnima u komunalnoj policiji, nakon čega je napravljen akcioni plan rada koji će iz korena promeniti rad te službe. Ono što je Blic predložio podudara se sa promenama koje će uskoro započeti.

     1. KAMERE Uvodimo kamere kako se više ne bi dešavalo da isti događaj ima dve verzije. Komunalni policajci će ih nositi sa sobom, jer po zakonu imaju pravo da snimaju. Dogovor je da kroz rebalans budžeta u junu, mada ćemo se potruditi da donacijom to bude i ranije, obezbedimo 20 kamera. One koštaju 50-60 evra što nije mnogo za efekat koji ćemo imati. Snimaćemo događaj od početka do kraja, a to će građanima uneti sigurnosti jer znaju da će neko videti kako se komunalni policajac ponaša.

     2. OBAVEZNA PSIHOLOŠKA PROCENA Obuku koja će biti mnogo jača i kvalitetnija upotpunićemo i razgovorima sa psihologom, i psihološkom procenom. U drugim zemljama, policajci i komunalni policajci imaju obavezu da razgovaraju sa psihologom, što i mi uvodimo. Nakon svake intervencije koju nadređeni okarakteriše kao težu, komunalni policajac će ići kod psihologa. Prihvatam da je njihov posao izuzetno težak jer nije lako trpeti vređanja, pa ponekad možda reaguju kako ne treba. Psihološke procene će biti obavezne, a tražio sam i vanredno psihološko testiranje onih koji već rade. Završićemo preglede za nekoliko nedelja.

     3. POOŠTRAVAMO KRITERIJUME ZA ZAPOŠLJAVANJE Mi nismo zaposlili nijednog komunalnog policajca u poslednjih godinu dana, od kada smo ovde. Uvodimo novine u konkurs i to je veoma važno da građani znaju. Moramo da pazimo koga zapošljavamo. Evo jednog primera. Do sada, lekarsko uverenje za komunalnog policajca mogli su da izdaju i domovi zdravlja, pa onaj ko možda nije prošao na jednom ili dva pregleda, kod nekog trećeg je mogao da dobije uverenje, i formalno je ispunio uslov. Insistiraćemo da preglede obavljaju samo specijalističke zdravstvene ustanove, kao što je ona u Durmitorskoj ulici, gde uverenja dobijaju svi policajci. Tako ćemo suziti mogućnost da primimo nekoga ko nije adekvatan. To je samo jedna od novina.

     4. KAZNE I NAGRADE Uspostavićemo pravi sistem ocenjivanja. Nemoguće je da na kraju godine svi dobiju prelaznu ocenu. Kažnjavaćemo one koji ne obavljaju dužnost kako treba. Moramo da pronađemo i način da motivišemo i nagradimo komunalne policajce koji su nasmejani, koji pomažu i savesno obavljaju svoju dužnost.

     5. OBUKA U KOMUNIKACIJI Insistiraćemo na kontinuiranoj obuci. Ona će podrazumevati i redovnu obuku kako upravljati stresom, kako rešavati konfliktne situacije. Postoje psihološke studije koje su napravljene da bi se uniformisanim službenicima olakšao način komunikacije i ponašanje u konfliktnim situacijama. Komunalni policajac od običnog građanina mora da bude nekoliko puta sposobniji i veštiji da se nosi sa takvim situacijama. Želimo da ih usavršimo, da budu uzor, oči i uši grada.

     6. OTVORENI DANI Svakog meseca ćemo imati otvorene dane za sugrađane, a na prvom takvom sastanku ću biti i ja. Ko god se bude žalio, pozvaćemo ga i pričaćemo, jer sve je u komunikaciji.

     7. OSNOVNI POSAO Komunalni policajci obave i do 100 intervencija dnevno, a mnoge od njih se i ne vide. Osim što uvode komunalni red, od nedavno tabletima snimaju bahato parkirane automobile. U školama drže edukaciju u vezi sa saobraćajem, a uključićemo ih i u prolećno čišćenje grada. Organizovali smo i akciju “Pozovite da pomognemo”, gde stariji sugrađani mogu da se jave “Beokomu” i komunalni policajci će doći da im pomognu da očiste podrum, dvorište. Želimo da Beograđani vide šta oni sve rade.

Detalji

Datum kreiranja: 06 april 2015

     Kurir - Beograd 06.04.2015.

     Ne samo da smo pooštrili način zapošljavanja, već će i ovih 311 komunalnih policajaca koji sada rade, proći reviziju, njihov rad ćemo detaljno ispitati i oceniti, a biće upućeni i na vanrednu psihološku procenu, rekao je Mali

     Komunalna policija će biti izmenjena iz korena, biće pooštreni konkursi, a svi njeni pripadnici idu na psihološke testove, najavio je gradonačelnik Siniša Mali.

     Mali je rekao da će tu službu zadesiti "tektonski poremećaji", da će obuka biti organizovana na novi način i biti kvalitetnija, zahtevnija i jača.

     "Ne može svako da bude komunalni policajac i to želimo jasno da stavimo do znanja svima", rekao je Mali.

     Gradonačelnik je nedavno najavio zapošljavanje još 1.000 komunalnih policajaca u Beogradu, a kako je rekao, on je već održao seriju sastanaka sa načelnikom i nadležnima u komunalnoj policiji, nakon čega je napravljen akcioni plan rada.

     "Svesni smo problema koji smo nasledili. Biće promenjen Zakon o komunalnoj policiji, pod hitno smo pooštrili uslove konkursa i to uoči zapošljavanja 1.000 novih komunalnih policajaca. Ne samo da smo pooštrili način zapošljavanja, već će i ovih 311 komunalnih policajaca koji sada rade, proći reviziju, njihov rad ćemo detaljno ispitati i oceniti, a biće upućeni i na vanrednu psihološku procenu"; rekao je Mali.

     Mali je naveo da su prihvaćene i neke sugestije, a među njima je i uvođenje kamera u rad.

     Ideja je da komunalni policajci snimaju događaje i svoje akcije, "kako ne bi bilo više verzija istog događaja".

Detalji

Datum kreiranja: 03 april 2015

     Vecernje Novosti - I. Preković | 03. april 2015.

     Marija Ranđelović tvrdi da je bila žrtva šikaniranja konntrolora na liniji 860 za Obrenovac. Policija morala da reaguje i reši sukob

     NEMA kraja incidentima u vozilima javnog gradskog prevoza. Na liniji "Lastinog" autobusa 860 Marija Ranđelović (23) kao putnica je od kontrolora dobila - šamar! Policija je podnela prekršajne prijave protiv putnice i protiv kontrolora, iako svedoci sukoba tvrde da je kontrolor fizički nasrnuo na nju!

     Svedoci su na društvenim mrežama prepričavali gotovo neverovatan prizor iz autobusa koji se u tom trenutku zatekao kod mesta Duboko, pre Obrenovca. Ipak, najlošije je prošla Marija Ranđelović, koja je pretrpepela, kako tvrdi, fizički napad.

     - Kada sam ušla u autobus, otkucala sam nepersonalizovanu "bus plus" kartu - kaže za "Novosti" Ranđelovićeva. - Kontrolorki sam dala na proveru svoju kartu. Ona je pozvala kolegu da se konsulutuje, jer se ispostavilo da nisam obeležila pravu zonu. Ne idem često izvan Beograda, pa nisam znala.

     Umesto objašnjenja, kao i mogućnosti da ponovo otkuca kartu, Mariji kontrola nije htela da progleda kroz prste. U nekom trenutku ispao joj je telefon iz krila, ali službenici "Bus plusa" nisu hteli da joj dozvole da ga uzme.

     - Telefon je pao iza sedišta. Ustala sam da ga dohvatim kraj kontrolorke, ali mi je njen kolega, valjda misleći da ću da je udarim - lupio šamar. Bila sam potpuno šokirana i nisam mogla da se suzdržim da ne zaplačem - priča nam Marija, još u čudu šta ju je snašlo.

     Mariji su u pomoć pritekli putnici. Pored šoka od njegovog postupka, za prisutne usledio je još veći - čitav arsenal psovki i uvreda, koje je službenik "Bus plusa" izrekao devojci.

     - Udario ju je i maltretirao pred svima. Izveli su je iz autobusa, a zatim su pozvali i policiju - dodao je jedan od očevidaca na društvenim mrežama.

     Ipak, kontrolori su tvrdili da su oni žrtve napada, okrivivši devojku da je započela sukob. Međutim, prema informacijama MUP Srbije, fizičkog obračuna nije ni bilo.

     Kontrolori su pronašli putnika bez karte i pozvali policiju. Došlo je do verbalnog sukoba između kontrolora i putnika, a prekršajne prijave su podnete protiv oba lica - saopštili su iz MUP Srbije.

     NAPAD Na autobuskom stajalištu linije 581 na Ibarskoj magistrali, kod skretanja za Barajevo, putnik bez karte je nasrnuo na komunalnog policajca. Prethodno je muškarac odbio da sarađuje sa kontrolorkom, a zatim je u razgovoru sa komunalnom policijom počeo da preti, ne želeći da napusti vozilo ni da se legitimiše. Muškarac je priveden u policijsku stanicu Barajevo, a protiv njega sačinjen je prekršajni nalog zbog vožnje bez važeće isprave, kao i prekršajna prijava za ometanje patrole.

Detalji

Datum kreiranja: 01 april 2015

     Vecernje Novosti - S. J. MATIĆ | 01. april 2015,

     Sudski postupak za krivično delo teško ubistvo vodi se protiv članova obezbeđenja Denisa Pavlova, Dušana Davidovića i Negomira Uroševića, dok se njihov šef Dejan Mihailović tereti za nasilničko ponašanje.

     Bogdanović je ranije u policiji i pred istražnim sudijom rekao da je Fedor prišao svom prijatelju Milanu Modriniću, kojeg su tukli i obgrlio ga s leđa da ga zaštiti, kad mu je prišao Denis, radnik obezbeđenja splava, udario ga, oborio na zemlju i počeo da šutira. Bogdanović je tada ispričao i da je Fedorovog drugog prijatelja Nemanju Gligorova napalo mnogo ljudi, od kojih je poznavao samo svog kolegu iz obezbeđenja Negomira Uroševića.

     Juče je pred sudom tvrdio da su ga tad policajci pritiskali.

     - Rekli su mi da je uhapšen Pavlov u iscepanoj tamnoj majici, da moram reći da je to bio on ili ću imati problema. Obraćali su mi se glasnim tonom, govorili da neko mora da ide u zatvor, da ću to možda biti i ja - pričao je juče Bogdanović, nervozno lomeći prste. - Policijski službenici su mi zapretili da to isto ponovim kod istražnog sudije.

     Zamenik tužioca Snežana Đukić pitala ga je da li je prijavio da su ga u policiji zastrašivali, na šta je Bogdanović odgovorio da nije. Na pitanje da li se seća nje, jer je kao dežurni tužilac prisustvovala njegovom davanju iskaza u policiji i potpisala zapisnik, Dušan je rekao da se ne seća.

     NOVA VERZIJA

     Dušan Davidović i Dejan Mihailović su vukli Modrinića u toj gužvi, jer su i ljudi sa drugih splavova utrčali u tuču, ispričao je u sudu Bogdanović.

     - Odvukli su ga do nasipa. Dušan nije imao nikakav kontakt sa Fedorom, zanimao ga je samo Modrinić, jer je udario šefa, rekao je Bogdanović, koji u policiji nije pominjao da je Dušan branio Dejana, već da je u toj tuči učestvovao Denis Pavlov.

Detalji

Datum kreiranja: 29 mart 2015

     Kako da gradska služba stekne poštovanje i poverenje

     Blic - Marko Tašković | 27. 03. 2015.

     Sukobi komunalnih policajaca i građana su, nažalost, sve učestaliji, pa je čak i gradonačelnik Siniša Mali izjavio da pripadnici ove komunalne službe moraju da se ponašaju dostojanstveno. "Blic" predlaže osam načina da se komunalna policija dovede u red.

     Karte za prevoz nesumnjivo moraju da se plaćaju, ali i ove nedelje osvanule su fotografije mučnog hapšenja putnika koji nije imao kartu u autobusu na liniji 59 na Autokomandi, a istog dana došlo je do sukoba komunalnih policajaca i taksiste u Rakovici. 

     Zajedničko za oba incidenta, kao i za sve prethodne, jeste to da ih uvek prate dve verzije događaja. Jednu imaju građani, a drugu komunalna policija. Ako se ima u vidu da su gradonačelnik Siniša Mali i načelnik komunalne policije Nikola Ristić najavili da će sledeće godine biti još oko 1.000 komunalnih policajaca, opravdan je strah da će sukobi ovih službenika i građana prerasti u pravi mali rat. 

     Zbog toga je krajnje vreme da komunalna policija napravi određene promene u radu kako bi bila efikasnija, a samim tim i stekla poštovanje u narodu.

     KAMERE

     Da ne bi svaki sukob pratile dve verzije događaja i da bi se utvrdila prava istina, komunalni policajci bi mogli da nose kamere i snimaju svaku potencijalno incidentnu situaciju.

     OBAVEZNA PSIHOLOŠKA PROCENA KOMUNALNIH POLICAJACA

Neophodno je da se obavi psihološka procena sada zaposlenih komunalnih policajaca i da se uvedu redovni psihotestovi na svakih šest meseci. Po sadašnjem Zakonu o komunalnoj policiji, ove službenike testira na svake tri godine Ministarstvo lokalne samouprave i državne uprave. Imajući u vidu da je komunalna policija počela da radi pre četiri i po godine, a da su regrutovane još dve generacije ovih službenika, može se reći da mnogi od njih nisu uopšte testirani.

     POOŠTRITI KRITERIJUME ZA ZAPOŠLJAVANJE

     Kriterijumi za zapošljavanje u komunalnoj policiji moraju biti pooštreni. Obuka kandidata u komunalnoj policiji traje između tri i po i četiri meseca tokom kojih se održi 400 teorijskih i 200 praktičnih časova. Da bi bio zaposlen, komunalni policajac mora da prođe teorijski ispit koji traje dva sata i ima od 60 do 70 pitanja i praktični ispit koji traje od 15 do 20 minuta. Iako u komunalnoj policiji tvrde da su tokom obuke i ispita obuhvaćene sve moguće situacije rada, praksa pokazuje da je sposobnost mnogih od njih za ovakav posao pod velikim znakom pitanja.

     POVEĆATI KAZNE ZA PROPUSTE U SLUŽBI

     Kazne za prekoračenje ovlašćenja i druge propuste u službi moraju se povećati. Komunalni policajac Stefan Stanojević (24) kažnjen je na sudu sa 50.000 dinara zbog toga što je prekoračio ovlašćenja kada je 2012. godine pesnicama udarao Dražena Cimbaljevića, putnika bez karte u autobusu na liniji 95, da bi u ponedeljak na Autokomandi isti taj komunalni policajac ponovo tukao studenta bez karte u autobusu na liniji 59 pre hapšenja. Očigledno da prva kazna nije uticala na Stefanovića da promeni ponašanje na poslu.

     OBUKA U KOMUNIKACIJI

     Svi komunalni policajci obavezno moraju da prođu i obuku u komunikaciji sa ljudima. Socijalni psiholog Vesna Tomić ističe da mnogi komunalci nemaju dobru komunikaciju sa ljudima zbog čega nastaju incidentne situacije.

     OTVORENI DANI

     Uvođenje redovnih otvorenih dana za građane po opštinama sa komunalnim policajcima moglo bi poboljšati odnos građana prema komunalnim policajcima. Građani bi mogli u direktnom kontaktu da ukažu na probleme koji ih tište i da se uvere u rad, ovlašćenja i efikasnost ovih službenika.

     ŠTA JE OSNOVNI POSAO

     Efikasnost komunalnih policajaca u primarnim zaduženjima morala bi biti veća jer su poznati samo po hapšenjima. Mnogi građani i ne znaju koja su ovlašćenja komunalne policije, a s druge strane, na svakom koraku nailaze na đubre, nered, oštećene stepenice i trotoare, bahato parkirana vozila. Ako se tome doda i večiti problem divljih taksista, komunalni policajci bi rešavanjem tih nevolja stekli poštovanje i veće razumevanje građana.

     DA ZNAJU DA IH GRAĐANI PLAĆAJU

     Komunalne policajce plaćaju građani, poreski obveznici, i to nikako ne smeju da zaborave. Kakva god da je situacija na terenu.

Detalji

Datum kreiranja: 15 mart 2015

     TANJUG 15/03/2015

     BEOGRAD - Zbog nesreće helikoptera Vojske Srbije u kojoj je poginulo sedam osoba, među kojima i jedna beba, danas se u Srbiji obeležava Dan žalosti.
     Premijer Aleksandar Vučić obavestio je u subotu članove Vlade i građane Srbije da je zbog nesreće za danas predložio proglašenje Dana žalosti.
     Kontakt radio vezom sa helikopterom Vojske Srbije izgubljen je u petak uveče u 22 sata i 31 minut, dodao je premijer, a u 22 sata i 34 minuta vazduhoplov je nestao sa radarskih pokazivača.
     U nesreći su stradali pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Đukalić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović iz Novog Pazara.
     Premijer je u subotu izrazio saučešće porodicama poginulih, a Vlada je odala poštu stradalima minutom ćutanja.
     Grad Novi Pazar proglasio je u subotu trodnevnu žalost povodom tragično nastradalih u padu helikoptera koji je prevozio bebu iz tog grada u Beograd. "Grad Novi Pazar proglasio je trodnevnu žalost, u nedelju, ponedeljak i utorak, i biće otkazane sve manifestacije u gradu. Grad će pomoći porodicama nastradalih iz Novog Pazara, ali i porodicama pilota", rekao je na vanrednoj sednici Gradskog veća gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović.
     Ministarstvo omladine i sporta preporučilo je, na osnovu odluke Vlade da se 15. mart proglasi Danom žalosti zbog tragično nastradalih u padu vojnog helkikoptera, da se takmičenja prilagode ovoj tragičnoj situaciji. "Ukoliko se zbog opravdanih i objektivnih okolnosti ne mogu odložiti već planirana takmičenja za 15. mart podsećamo sve sportske organizacije da su dužne da poštuju Zakon o danu žalosti koji propisuje da se dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava spuštanjem na pola jarbola, ili na pola koplja zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda i spuštanjem zastava medunarodnih sportskih organizacija na pola jarbola, ili na pola koplja", navodi se u saopštenju Ministarstva.
     Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je, povodom proglašenja 15. marta za Dan žalosti na teritoriji Srbije, obavestilo medije da usklade svoj program sa tom odlukom.
     Kako se navodi, mediji treba da emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja, obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom Dana žalosti organizuju nadležni organi Srbije ili tela koja ona odrede, da umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne Danu žalosti.
     I Vlada Republike Srpske proglasila je nedelju, 15. mart, za Dan žalosti u RS zbog tragedije koja se dogodila u Srbiji. "Vlada je donela Odluku o proglašenju dana žalosti u Republici Srpskoj, u nedelju, 15. marta, povodom tragedije koja se dogodila u Srbiji u kojoj je poginulo šest lica i jedna beba", piše u saopštenju Vlade RS.

Detalji

Datum kreiranja: 27 februar 2015

     BLIC - Tamara Marković | 26. 02. 2015.

     Ukoliko vam u stan upadne lopov ili vas na ulici sačeka huligan, imate pravo da pucate na njega, naprskate ga u oči biber-sprejom ili ga onesvestite elektrošokom.

     Ovo predviđa novi zakon o oružju i municiji koji će uskoro biti usvojen i koji prvi put reguliše pitanje šta je sve dozvoljeno u samoodbrani.

     Do sada ste za nošenje sprejeva za odbranu i elektrošokera mogli da budete kažnjeni pet godina zatvora, dok će po usvajanju novog zakona ova sredstva za samoodbranu biti potpuno legalizovana. Jedini uslov jeste da sprej i elektrošoker prijavite policiji.

     Kada je upotreba oružja u pitanju, uslovi su pooštreni, a dozvole za nošenje potpisivaće direktor policije.

     - Gasne sprejevi moći će da koriste stariji od 16 godina, a elektrošokere stariji od 18 godina. Oni predstavljaju oružje za ličnu bezbednost i u tu svrhu se mogu upotrebiti - kaže za “Blic” general policije Zorica Kasalica.

     Da ne bude zabune, građani će od lopova i kriminalaca koji im upadnu u kuće i stanove i dalje moći da se brane bejzbol palicama, noževima i svime što im padne pod ruku. Ali ta hladna oružja ne smete nositi na ulici jer ćete biti kažnjeni.

     - Ukoliko vam naoružani provalnik upadne u stan i izvrši “protivpravni napad na vaš život i telo”, imate pravo da u samoodbrani koristite sve što vam se nađe pri ruci. Ali da li je vaša reakcija u zakonskim okvirima ili ste prekoračili nužnu odbranu, ceniće dalje sud - kaže za “Blic” advokat Miro Bojić.

     Novi zakon najviše će biti od koristi ženama. Statistika kaže da je svaka treća žena žrtva fizičkog nasilja, a svaka deseta seksualno zlostavljana. Žene su stalna meta manijaka u prevozu, lopova i silovatelja, a gasni sprejevi i elektrošokeri mogli bi da budu prva odbrana od napada.

• Suzavac(1.000 dinara)

     - Sredstvo za samoodbranu u spreju. Izaziva nepodnošljivo peckanje kože i suzenje očiju, kašalj i stezanje u grudima. Domet suzavca je oko četiri metra. Može se naći u prodaji iako je njegovo nošenje sada nezakonito.

• Šoker(3.500 - 6.000 dinara)

     - Električni šokeri su uređaji za samoodbranu u slučaju bliskog fizičkog napada. Razlikuju se prema izlaznom naponu: 10.000 volti, preko 100.000 volti i čak iznad 1.000.000 volti. Mogu se naći na buvljim pijacama ili u ilegalnoj prodaji.

• Biber-sprej(400 dinara)

     - Najdelotvorniji sprej za samoodbranu na prirodnoj bazi. Sadrži ekstrat iz ljute paprike. Izaziva iritaciju očiju - pečenje, svrab, suze pa i privremeno slepilo, kao i iritaciju kože i sluznice nosa. Može se naći u slobodnoj prodaji.

     Šta se nosi po Srbiji

     Krivični zakonik Srbije jasno zabranjuje nošenje svih sečiva koja mogu naneti povrede. Svi noževi, bodeži, kame, sablje, „bokseri“ koji su takođe popularno hladno oružje, kao i bejzbol palica po zakonu moraju da budu konfiskovani. Zaprećena kazna za posedovanje tih predmeta je 60 dana zatvora ili 10.000 dinara, a osoba u čijem se posedu nalazi goni se prekršajno a ne krivično.

     Pištolji uz zdravstvenu potvrdu
     Dva nova uslova za dobijanje dozvole za posedovanje i korišćenje oružja jesu zdravstvena sposobnost koja je ranije postojala samo prilikom nabavljanja oružja i „opravdani razlog za posedovanje oružja“, rekao je ministar policije Nebojša Stefanović i dodao da će podzakonskim aktima bliže biti uređeni uslov o zdravstvene sposobnosti. Legalnim vlasnicima oružja biti omogućeno da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe, za lov, sport, kolekcionarstvo i samoodbranu.

     Novi uslovi za nošenje oružja

     Dozvolu za vatreno oružje za ličnu bezbednost, prema novom zakonu, građani će dobijati mnogo teže nego danas.
     - Prvo će morati da dokažu da im je bezbednost toliko ugrožena da je nošenje oružja neophodno. Ukoliko bi se upotrebilo oružje, okolnosti upotrebe bi se posebno proveravale u okviru sudskog postupka. Nova dozvola važiće pet godina, ali može biti i ukinuta ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je izdata - kaže general Zoran Kasalica.

Detalji

Datum kreiranja: 21 februar 2015

     FoNet | 20. februar 2015.

     Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, u javnosti poznat kao "Tamarin zakon", i Zakon o oružju i municiji

     BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, u javnosti poznat kao "Tamarin zakon", i Zakon o oružju i municiji, kao i sedam međunarodnih sporazuma.

     Novi Zakon o oružju i municiji će omogućiti efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja u Srbiji, čime će se sprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana.

     Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je tokom rasprave o tom zakonskom predlogu vlade da on pooštrava norme nabavke oružja, a omogućiće i da deca od 16 godina mogu da nose gasno oružje- sprej za samoodbranu.

     On je najavio da odmah, po stupanju na snagu zakona, počinje legalizacija oružja u Srbiji.

     Stefanović je istakao da novi zakon donosi "dobre izmene" koje predviđaju teže dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja i to kroz elektronske provere svakih pet godina.

     Prema rečima Stefanovića, zakon precizira način sticanja oružja i ko ima pravo da ga ima.

     Ovim zakonom ćemo da zaštitimo normalne ljude, koji drže oružje u skladu sa zakonom, i ne zloupotrebljavaju ga, a onemogućava one koji su do sad to činili, iako, je manje od osam odsto krivičnih dela, počinjeno legalnim oružjem, rekao je on novinarima u parlamentu tokom rasprave.

     Primena Zakona o oružju i municiji počinje za godinu dana, a osam dana po objaviljivanju u Službenom glasniku, počeće proces legalizacije oružja u Srbiji, koji će trajati tri meseca.

     Zakon definiše ko može da ima dozvolu za držanje oružja, kao i da će za posedovanje oružja za ličnu bezbednost, morati da se dokaže da je nečija bezbednost ugrožena.

     Dozvole za lovačko i za oružje za sportsko streljašvo dobijaće se na osnovu članstva u tim organizacijama i društvima.

     Pored postojećih, kao uslov za nošenje i držanje oružja Zakon predviđa i zdravstvenu sposobnost lica za koja se dokazuje prilikom podnošenja zahteva za nabavku oružja, a obavezno se proverava na svakih pet godina.

     Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara olakšava se procedura pribavljanja saglasnosti o merama zaštite od požara tako što se definišu osnovni standardi prilikom projektovanja izgradnje objekata, a subjektima, koji su u obavezi da postupaju u skladu sa odredbama zakona kako bi pribavili saglasnost, daju se šire mogućnosti u načinu projektovanja i izgradnje.

     Zakon o zaštiti od požara- Tamarin zakon, koji su inicirali roditelji šestoro mladih ljudi, stradalih 2012. u požaru u novosadskoj diskoteci Kontrast, uvodi obavezu ažuriranja i usklađivanja planova zaštite od požara sa u međuvremenu nastalim promenama.

     Zakon propisuje izričite obaveze subjekta zaštite od požara da primenjuje propisane mere zaštite od požara i eksplozije, uvodi edukaciju dece i učenika u toj oblasti i druge izmene za stvaranje bezbednijeg okruženja u zaštiti od požara za sve ljude.

     Otac Tamare Miladinović koja je stradala u požaru u "Kontrastu" Branko Miladinović je rekao da je glavno težište Zakona na odgovornosti i on predviđa odgovornost inspektora koji obavljaju nadzor i kontrolu objekata u izgradnji i objekata koji rade, što do sada nije bio slučaj.

Detalji

Datum kreiranja: 18 februar 2015

     18.02.2015 TANJUG

     BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće danas o više zakonskih predloga, među kojima su i izmene Zakona o zaštiti od požara, odnosno ’Tamarinom zakonu’, kao i o Predlogu zakona o oružju i municiji.

     Kako se navodi u obrazloženju ’Tamarinog zakona’, izmenama tog zakona treba da se uspostavi efikasnija kontrola u oblasti bezbednosti objekata, prvenstveno onih u kojima se obavljaju ugostiteljske delatnosti, ali i onih u kojima se okuplja veći broj ljudi, što podrazumeva objekte iz oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite.

     Jedna od značajnijih izmena predstavlja prenošenje obaveza za pribavljanje saglasnosti o sprovedenim merama zaštite od požara sa organa uprave nadležnog za izdavanje upotrebne dozvole na investitora, odnosno vlasnika objekta.

     Potreba za izmenom inicirana je nakon izvršene analize postojećeg zakona, sugestija i predloga koji su dostavili roditelji nastradalih u požaru u novosadskoj diskoteci ’Kontrast’, među kojima je i Tamara Miladinović.

     Kada je reč o Predlogu zakona o oružju i municiji, on predviđa dva nova uslova za posedovanje oružja, a to su - zdravstvena spospobnost i opravdan razlog za nabavku oružja.

     U obrazloženju tog zakona se objašnjava da bi njegovim donošenjem trebalo da budu ostvarena dva cilja, prvi je da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, a drugi je da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozovljene svrhe - lova, sporta, kolekcionarstva I samoodbrane.

     Takođe, bitna novina koju ovaj zakon predviđa je i izdavanje oružanog lista, kao biometrijskog dokumenta.Kao jedan od razloga za donošenje tog zakona, objavljena je procena da u ilegalnom posedu ima 200.000 do 900.000 komada oružja. Takođe, ukazano je da je u poslednjih pet godina zabeleženo više tragičnih incidenata u kojima je korišćeno oružje.