Ocena korisnika:  0 / 5

     Ministar zdravlja Zlatibor Loncar najavio je da ce zatraziti najhitnije promene zakona i ostre kazne ukoliko se nastave napadi na medicinske radnike na radnom mestu.
     Problem nasilja u zdravstvenim ustanovama je kompleksna pojava koja iziskuje jedan metodican pristup resavanju problema. Najava kreiranja tela koje bi pratilo incidentne slucajeve je dobar pocetak pri definisanju nacionalne strategije u borbi protiv nasilja.
     Nasilje u zdravstvenim ustanovama je takodje problematika koja je interesantna i sa stanovista privatnog obezbedjenja. Ovaj vid nasilja nije karakteristican samo za Srbiju vec sa njim imaju problema i ostale Evropske zemlje. Pracenjem statistike drugih Evropskih zemalja i poredjenjem sa incidentima koji su se nasli na stranicama nase stampe dolazi se do zakljucka da su osnove za pocetak nasilja slicni. Odatle ideja da se predstavi jedan preventivni plan i mere koje za temelj imaju iskustvo drugih zemalja.
     Nasilje u nasim zdravstvenim ustanovama je banalizovano i kada se govori o nasilju obicno se misli iskljucivo na fizicko nasilje i zapostavljaju se ostali vidovi nasilja koji takodje mogu uticati na radnu sposobnost osoblja. Podsetit cemo vas, nasilje se definise kao bilo kakve akcija ( gest , govor , pisanje , ponašanje ) protiv druge osobe ili druge grupe, koja rezultira fizičkom, seksualnom ili psihološkom patnjom .

     Razlikujemo nasilje sa materijalnom štetom i nasilje nad osobama

     Nasilje sa materijalnom stetom poredanom po tezini dela

• Kradje bez provale, laksi vandalizmi, ostecivanje vozila na parkinzima, grafiti
• Provalne kradje
• Ostecivanje i unistavanje vrednih stvari, unistavanje dobrovoljnim podmetanjem pozara, oruzana pljacka

     Nasilje nad osobama poredane po tezini dela

• Uvrede i provokacije bez pretnji
• Fizicka pretnja materijalnim dobrima i osobama, pretnja smrcu, nosenje oruzja
• Fizicko nasilje, pretnja oruzjem po nameni ili upotrebi ( vatreno oruzje, noz, bezbol palica, skalpel itd.), seksualno nasilje
• Napad oruzjem po nameni ili upotrebi, silovanje i teska krivicna dela (ubistvo, namerni fizicki napad koji za posledicu ima sakacenje ili trajni invaliditet)

     Kreiranje tela koje bi pratilo incidentne slucajeve

     Navescemo vam primer iz Francuske. Nasilje u zdravstvenim ustanovama nateralo je francusko zdravstvo da 2005.g. formira ONVH. Uloga ONVH je da skuplja informacije o nasilju u zdravstvenim ustanovama i donosi konkretne mere kako bi se nasilje izbeglo i pomoglo zrtvama nasilja.
     Statistika u Francuskoj kaze da godisnje ima u proseku oko 5000 slucajeva nasilja. Od toga 46% je fizicko nasilje. U periodu od 5 g. zabelezen je porast od 10% verbalnog nasilja dok je fizicko nasilje u padu za 4%. 80% nasilnih aktova je bilo usmereno protiv osoblja. Nasiljem su pogodjeni najvise servisi psihijatrije, zatim hitne pomoci i opste medicine. U 50% slucajeva nasilja osoblje je samo resavalo problem sa nasilnikom i samo 20% slucajeva je kao posledicu imalo podnosenje prijave.
     Interesantno je da pored ONVH-ove baze podataka i svaka zdravstvena ustanova ima svoju bazu podataka koja joj omogucava stavljanje akcenta na problem nasilja koji je karakteristican iskljucivo za tu zdravstvenu ustanovu.

     Nase je misljenje da bi identican sistem trebalo usvojiti i kod nas. Telo koje je najavio ministar Loncar treba da postane stalno i da prateci evoluciju nasilja pravovremeno donosi nove mere, da radi na razvoju saradnje sa  ministarstvom pravde i ministarstvom unutrasnjih poslova i da inicira povezivanje zdravstvenih ustanova sa lokalnim sudovima i policijskim stanicama kako bi se poboljsala bezbednost. Potpuno je neprihvatljivo da su osobe koje rade jedan human i opste drustveno koristno zanimanje izlozeno nasilju.

     Koji su razlozi nasilja nad zdravstvenim osobljem ?

     Jako je bitno odrediti razloge za nasilje kako bi se preventivno delovalo protiv njega.

• Vreme cekanja i uslovi prijema u hitnoj ambulanti. Su najcesci uzrocnici verbalnog i fizickog nasilja. Potrebno je naci nacin da se izbegne visesatno cekanje i prijem pacijenata preko reda koji je iritirajuci i izvor nepotrebnog sukoba. Taj problem se moze resiti zakazivanjem pregleda preko telefona i interneta i deljenjem rednih brojeva prilikom prijema zdravstvenih knjizica. Hitna sluzba radi po principu prioriteta i njena organizacija treba da je optimizovana na nacin koji omogucava pacijentima najbolje uslove prijema. Pacijentima je tesko objasniti da neko sa slomljenom rukom nema prioritet nad srcanim bolesnikom. Ako dodamo alkohol i ako takvog pacijenta jednostavno gurnemo u cosak na neudobnu klupu nasilje je kao dobar dan.
• Neprihvatanje dijagnoze od strane pacijenta, odbijanje prepisivanja lekarskog recepta na zahtev pacijenta i odbijanje prepisivanja bolovanja je cest uzrok nasilja.
• Odredjene patalogije favorizuju nasilje i cine pacijenta agresivnim (mentalno zdravlje pacijenta, droge, alkohol...)
• Socijalno okruzenje. Naucna istrazivanja su pokazala da je nasilje cesce u siromasnim sredinama gde vlada nezaposlenost.
• Nedostatak zdravstvenog osoblja je smanjilo vreme konsultacije sto je direktno uticalo na jedan prisniji i humaniji odnos zdravstvenog radnika i pacijenta.

     Obaveza zdravstvenih ustanova prema osoblju koje su zrtve nasilja

     Zdravstvene ustanove treba da pruze svu pravnu pomoc svom osoblju koje su zrtve nasilja. Da im pomogne i da ih ohrabre da podnesu prijavu protiv nasilnika. Pozeljno je da se adresa podnosioca prijave bude adresa zdravstvene ustanove u kojoj je doslo do nasilja. Pored pravne pomoci, zdravstvene ustanove treba da pruze i pomoc u vidu psihologa koji bi pomogao zrtvama nasilja da lakse prebole traumu.

     Potrebno je pronaci pravni nacin da zdravstvene ustanove obestete zrtve nasilja i pokrivanje svoje stete prouzrokovane obestecenjem potraze sudskim putem od izvrsioca nasilnog akta. Jedna od obaveza zdravstvenih ustanova treba da bude i organizovanje obuke upravljanja konfliktnim situacijama za osoblje koje radi u servisima posebno izlozenim rizicima od nasilja i osigura prisustvo sluzbenika obezbedjenja u periodu visokog rizika.

     Prevencija

     Treba prouciti aktove nasilja i definisati protivmere

• Na osnovu prucavanja treba definisati periode u toku radnog vremena kada se obicno desava nasilje za svaki servis i na osnovu toga doneti adekvatne mere: eventualno modifikovanje organizacije servisa i na primer, povecati broj osoblja u tom periodu.
• Na osnovu proucavanja treba definisati ko su autori nasilja : to su obicno pacijenti ali i njihovi pratioca i posetioci. Sto znaci da treba adaptirati princip prijema, razviti prijem pacijenata na realnoj osnovi, posvetiti se prijemu njihovih pratioca i posetioca zdravstvene ustanove itd.
• Osoblje zdravstvene ustanove takodje mogu biti autori nasilja sto moze degradirati generalni odnos osoblja i pacijenata.
• Treba kreirati proceduru asistencije zrtavama nasilja.

     Obuka zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi

     Treba organizovati obuku upravljanje konfliktnom situacijom. Ta obuka pomaze osoblju da kontrolise konfliktnu situaciju, da prepozna konflikt i identifikuje osobu koja bi mogla da bude autor nasilja i da pravovremeno reaguje kako bi se ublazila i izbegla situaciju koja vodi ka nasilju.

     Organizacija prostora i aranziranje lokala

• Pri samoj koncepciji organizacije prostora treba voditi racuna da se uzme u obzir sve mogucnosti kako bi se umanjila mogucnost nasilja.
• Sama organizacija kretanja pacijenata, njihovih pratioca i posetioca kroz zdravstvenu ustanovu moze da poboljsa sigurnost u sklopu ustanove.
• Treba izbegavati postavljanje sala za pauzu osoblja u blizini servisa koji su prometni (recimo servis hitne pomoci)
• Osoblje treba da ima mogucnost da moze lako napustiti prostoriju u kojoj su napadnuti.
• Izbegavati ostre coskove u cekaonicama kako bi se izbeglo eventualno povredjivanje.
• Boje lokala treba izabrati sa paznjom, izbegavati boje koje razdrazuju.

     Pacijenti imaju pravo da budu leceni ali i obaveze.

     Pacijentima treba staviti do znanja kojim rizicima se izlazu u slucaju da su autori nasilja. To se moze uraditi isticanjem plakata gde se pacijenti senzibilisu na problem nasilja, gde se pozivaju na kulturno ponasanje, obavestavaju o mogucim pravnim posledicama nasilja itd.

     Sve sto je izneseno u ovom artiklu je vec naslo primenu u praksi i vec sutra, uz dobru volju, se moze primeniti u nasim zdravstvenim ustanovama.