Ocena korisnika:  0 / 5

     Narkotici i narkomanija je pojava koja danas redovno stvara probleme privatnom obezbedjenju.

     Postoji jedno pogresno, stereotipno misljenje da su svi narkomani podjednako opasni. Policajci i medicinsko osoblje znaju da to nije istina i kada su u kontaktu sa osobama pod dejstvom narkotika prilagodjavaju se i preduzimaju bezbedonosne mere koje odgovaraju odredjenoj grupi narkotika.

     Da bi se izbeglo prekoracenje ovlascenja i legitimne samoodbrane sluzbenici privatnog obezbedjenja bi, takodje, trebali da znaju koje efekte i sta mogu ocekivati kao ponasanje u slucajevima kada dodju u kontakt sa osobom pod dejstvom nekog narkotika.

     Narkotike generalno delimo u 3 grupe :

• Psihostimulacione narkotike
• Halucionogene narkotike
• Umirujuce narkotike

     Psihostimulacioni narkotici su: kokain, ekstazi, spid, EPO, amphetamini…

     Efekti koje izazivaju ovi narkotici su povecanje snage, razdrazljivost, eksplozivnost, euforija itd. Sa osobama koji su pod dejstvom ovih narkotika treba biti jako oprezan, treba izbegavati verbalno sukobljavanje i preduzeti sve mere kako nebi doslo do fizickog nasilja. Zbog efekata koje izazivaju ovi narkotici ove osobe spadaju u visokorizicne osobe. Oni su podjednako opasni i po sebe i po okolinu.

     Halucionogeni narkotici su: LSD, crack, “sveta” pecurka…

     Efekat ovih narkotika je gubljenje kontakta sa realnoscu. Osobe pod dejstvom ovih narkotika deluju potpuno iracionalno I u nekom svom svetu. To cini da su ove osobe mnogo vise opasne po njih same nego po okolinu, mada, ponekad, efekat moze biti takav da osoba postane izuzetno opasna po okolinu. Treba biti jako pazljiv u radu sa ovakvim osobama.

     Umirujuci narkotici su: heroin, marihuana, hasis, morfin…

     Ovi narkotici imaju umirujuci efekat. Za osobe pod dejstvom ovih narkotika se moze reci da su vise opasne za njih same nego za okolinu. Heroinomani mogu biti opasni ukoliko se nadju u zavisnickoj krizi u kojoj su spremni na sve samo da dodju do nove doze. I to je karakteristika ove grupe. Osobe koje konzumiraju ove supstance stvaraju vise problema privatnom obezbedjenju kada nisu pod dejstvom ovih droga nego kada jesu.

     Alkohol

     Sa naucne tacke gledista, alkohol je droga i to legalna. Svi znamo kako izgleda alkoholisana osoba I znamo da je podjednako opasna I po sebe I po okolinu. Efekat je razlicit od osobe do osobe. Ponekad su te osobe miroljubive ponekad agresivne. Brzo menjaju ponasanje, Zajednicka karakteristika za takve osobe je da ih je tesko urazumiti. Treba biti jako oprezan sa alkoholisanim osobama.

     Duvanje lepka netreba mnogo komentarisati i efekat je slican pocetnom efektu alkohola (osecaj snage, lagane euforije itd.) Rec je o "pocetnickoj" drozi ciji su konzumatori uglavnom mladje nezrele osobe. Opreznost u kontaktu sa takvim osobama je uvek dobrodosla i te osobe su uglavnom opasne po njih same.

     Kada se ima kontakt sa osobom pod dejstvom narkotika treba uvek biti oprezan. S jedne strane, da bi se pruzila pomoc, ukoliko je ta osoba opasna sama po sebe i sa druge da bi se sluzbenik obezbedjenja odbranio samog sebe ili nekog drugog od takve osobe ili da bi sprecio unistavanje ili otudjivanje imovine koju stiti.

     Napomenimo da narkomani spadaju u rizicne grupe sto se tice oboljenja kao sto su SIDA i hepatit. Treba izuzetno voditi racuna ukoliko narkoman drzi "spric" i iglu u ruci. Naime, narkomani cesto puta koriste "spric" i iglu kako bi se odbranili i ne libe se da ih upotrebe protiv onih za koje smatraju da su pretnja po njih. Savetujemo vam da takvoj osobi ne prilazite jer postoji opasnost da budete ubodeni a samim tim i inficirani ukoliko je osoba bolesna. Drugo, jako cesto "oruzje" narkomana su i ugrizi. Ukoliko budete ugrizeni takodje rizikujete da budete inficirani. Pozeljno je koriscenje interventnih koznih rukavica ukoliko ste primoreni da uspostavite kontrolu nad drogiranom osobom ili je ispratite iz sticenog prostora. Ukoliko ih nemate dobre su i hirurske rukavice od latexa.

     Povezani tekst: O cemu treba voditi racuna?